Moram priznati da moje sranje nije toliko veliko. Moje sranje se zapravo tiče onoga što vidim, a ne mogu da promenim. Tuđa sranja. Para ima, dovoljno. Stan, kola, more.
Ali!!! Look around!! JEZIVO JE. Najosetljiviji članovi ovog društva, stari, deca, mentalno oboleli, ili bilo kako oboleli i drugi, ostavljeni su na milost i nemilost samima sebi. Bahatima je dozvoljeno sve, a onima finima je bolje da se što pre razbahate.
Mislim da ću ovde stati.
A kako do Kvebeka?
