Nisu ga ni pogledali, a mi smo poturali sve žive papire, pasoš sa sve slikom psa, svim živim vakcinama, tabletama, titrom, tabletama protiv parazita, sredstvom za buve i krpelje... sve što jedan pas može da primi, primio je, sa sve pečatima, nalepnicama i potpisima od našeg veterinara.
Aviokompanija kojom smo leteli ima neke propise koje dimenzije transportera i težina psa je maksimalna ukoliko želite da ga povedete sa sobom u putničku kabinu. Maksimalno 8kg, a dimenzija se ne sećam, osim što znam da su bile manje od mog psa. Sa težinom smo bili na granici. Realno, sa dimenzijama smo premašivali dosta, ali smo uzeli meku torbu tako da su našeg psa, na našu radost pustili sa nama u kabinu. Na aerodrom smo za svaki slučaj nosili i klasičan transporter u slučaju da nas ne puste.
Presedanje u Minhenu, pas pod mišku... Na Minhenskom aerodromu je dozvoljeno šetanje psa na povodcu, tako da je The pas protegao nogice i na čas se obradovao kratkotrajnoj slobodi.
Let od Minhena do krajnje destinacije je trajao duuuugo.. the pas je cvileo, a stjuardesa nas je upozorila da ne sme da mu viri glava zbog alergija na pse koju možda neko ima. Nije vredelo ništa. Ni nagradice ni vodica, ništa. Moram da naglasim da je moj pas veoma uporno stvorenje.
Note to myself: obavezno koristiti neko jače sredstvo za smirenje, da se malo ukomira.
Nakon sletanja, čekali smo u imigracionom da završe proceduru. Procedura za psa apsolutno nije postojala. Nije postojao nikakav veterinar, pregled i slično. Pas nije izlazio iz svoje torbe. Taksu za psa koju inače naplaćuju nam nisu ni naplatili, kao neće ovog puta, ali da znamo da taksa postoji i da nam je sledeći put mogu naplatiti.
Prvi taksista kojeg smo pitali nije hteo da povede psa, ali već drugi jeste, tako da smo sve prepreke uspešno savladali. Pas je bezbedno stigao novoj kući..
Zaključak: procedura za transport psa iz Srbije u Kanadu je jednostavna, dovoljno imati ono osnovno što je zakonom propisano i u Srbiji. Naš pas je imao analizu Pasterovog zavoda (titar na besnilo), vakcinisan je protiv besnila 2 meseca pre puta, očišćen je od spoljnih i unutrašnjih parazita što je veterinar ubeležio u njen pasoš. Mi smo uradili proceduru za EU, koja je dosta striktnija u odnosu na kanadsku proceduru.. Po principu: od viška glava ne boli.
Edit 3.5.2014.: Pre neki dan smo upoznali Kineza koji se preselio sa ženom i 4 (četiri) mačke direktno iz Pekinga pre dva meseca u Montreal. Opisivao mi je taj put. Dve mačke su išle u putničku kabinu, jer je moguće u kabinu uneti jednu mačku po osobi, a druge dve su bile u kargu. Bile su mirne, prema njegovim rečima, u šoku... Evo nešto za mačkaroše :)
Edit 3.5.2014.: Pre neki dan smo upoznali Kineza koji se preselio sa ženom i 4 (četiri) mačke direktno iz Pekinga pre dva meseca u Montreal. Opisivao mi je taj put. Dve mačke su išle u putničku kabinu, jer je moguće u kabinu uneti jednu mačku po osobi, a druge dve su bile u kargu. Bile su mirne, prema njegovim rečima, u šoku... Evo nešto za mačkaroše :)
Draga/i (post je gender neutralan, pa ne mogu da zakljucim :)),
ReplyDeletemi sad bijemo istu bitku kao i vi kad je pas u pitanju. Potrebno nam je dodatnih informacija o vasim iskustvima za prevoz psa, pa ako mozemo nekako da stupimo u kontakt.
Hvala
Ima nas troje pa i nije vazan gender :) pisite nam na uzrocna.posledica@gmail.com, ili ovde u komentarima, gde vam je lakse. mi smo se naputovali sa psom u i iz Kanade, imamo dosta iskustva. i u kargu i u putnickoj kabini.. pa samo pitajte :)
ReplyDeletekako ste resili problem velike i male nuzde za psa?
ReplyDeleteIvana, izvini za kasni odgovor.
ReplyDeleteNikako, morala je da se strpi. Mene je to najvise brinulo, ali smo joj dali manje da jede i pije dan pre puta da ne bi bilo problema. Otprilike imamo iste rituale svaki dan, pa smo mogli da predvidimo kada i kako ce obavljati u odnosu na hranu. Vode im ne treba uskracivati, ali kad manje jedu, manje i piju, pa je to sve povezano. Kad stignemo na destinaciju uvek je gladna i zedna, iako su joj dali poslednji put da pije, primetili smo da je porcija mokra.